уторак, 12. децембар 2006.

Речи којих се радо сећам



Лето господње 1834, Русија. Бели муф све јаче и јаче стежем. Никад није било овако хладно. Склонила сам тамно црвену завесу од сатена и не препознајем Москву од белине која замара очи. Једину топлину коју осећам у кочији је топлина око мога срца, због бала на имању мога рођака Сергеја Ивановича.

Најзад смо стали. Кочију ми је отворио младић високе грађе и тамне косе. Не препознајем га. Пружила сам руку која је била пресвучена црном чипканом рукавицом. Како сам закорачила на снег који је шкрипао под црним ципелама, млади господин ми се представио: "С поштовањем, госпођице Иванович, ја сам ађутант Петар Дмитријевич, иначе школски пријатељ вашег рођака. Замолио ме је да вас дочекам зато што он има превише посла око организовања бала. Поручио ми је да се извиним у његово име." - "Извињење прихваћено. Али и сама сам помало крива, јер ко по обичају касним."

Завршивши наш мали дијалог ушли смо у кућу. Наташа ме је дочекала са осмехом на лицу, понудила ме је чајем који сам одбила и одвукла ме у своју собу. Знала сам разлог њеног усхићења када је из дрвеног ормана извадила прелепу хаљину од сатена, тила и чипке розе боје са пуф рукавима и тијару која је сијала на светлу као милион свитаца у мраку. Нисам била љубоморна зато што сам и ја имала једнако лепу дим црвену хаљину која је по рубовима била извезена златним концем.

Одједном, дрвени сат у углу собе огласи седам сати. Каснимо. Ужурбано смо се спремиле и потрчале ка степеништу. Када смо погледале доле на подијум, биле смо запањене. Музика је била савршена, а људи су личили на лептире који се грациозно крећу. Наташи су засветлеле очи. Била је толико узбуђена да је морала да ми стегне руку.

Док сам силазила низ степенице, опазила сам ађутанта Дмитријевича, који није могао да склони поглед са мене. Код последњег степеника прихватио је моју малену шаку и кратким дахом је овлажио. "Вечерас изгледате прелепо. Надам се да ћете ми пружити част да са Вама вечерас заиграм мазурку." Скаменила сам се. Ноге су ми задрхтале, али сам се претварала да ми је свејдно. Бела униформа му стоји као саливена. Одговорила сам му: "У реду, ако баш толико прижељкујете..." У том часу наишла је Наташа и повукла ме за руку да се упознам са њеним пријатељима.

Те вечери сам плесала са Сергејевичем, Николајевичем и другим уваженим људима Москве, али једино што ме је узбуђивало је мазурка са Дмитријевичем. Најзад је засвирала мазурка. Срце ми је заиграло. Ухватио ме је за руку . Док смо играли шапнуо ми је: "Прелепи сте. Свака секунда проведена са Вама чини ме заљубљенијим. Не могу да верујем да сам вас за овако кратко време заволео."  Тада ме је Николајевич повукао и ту сам успела да наставим са игром. После мазурке сам уморна отишла у собу и легла на кревет са свиленим балдахином.

Размишљала сам о његовим речима и својим дивним осећањима према њему . Нисам могла да верујем да за тако кратко време могу да оставим тако диван утисак да неко осети најчистије овоземаљско осећање према мени. Знам једно засигурно, радо ћу се сећати његових речи док постојим.


Биљана
Николић (1990.)



 

12 коментара:

Анониман је рекао...

VAU!!! Ne mogu da verujem da je ovo napisala devojka sa druge godine! Kako li joj je samo pala na pamet ovakva prica...? Svidja mi se stil, izgleda da voli da cita, jer su joj recenice super. Samo neka nastavi tako...

Анониман је рекао...

slozio bih se sa gospodjom andreom stvarno je bruka od sastava

crnnica је рекао...

Исправака. У питању је још увек госпођица Андреа. Али, састав је ок, ту сте обоје у праву. :)

Анониман је рекао...

Extra!!! Svidja mi se stil pisanja zato sto mogu da stvorim sliku dogadjaja. Svaka cast. Samo tako nastavi!!!!!

Анониман је рекао...

Superiska...

Анониман је рекао...

Kao prvo, htela bih da pohvalim sve radove koji su na ovom sajtu!Stvarno su super!Najvise mi se svideo Biljin rad, veoma je originalan.Samo neka tako nastavi !
Teodora II-5

Анониман је рекао...

Професоре латиници овде није место

crnnica је рекао...

Трудим се, али...
Важно је да људи свраћају, да остављају коментаре и да самим тим осмишљавају читаву ову ствар.
Понеки и немају ћириличне фонтове.
У сваком случају, водим рачуна и о томе, онолико колико имам времена.
:)

Анониман је рекао...

*...valjda cu uspeti da ostavim komentar...
BTW...sastav je veeeeooooma originalan...*

Анониман је рекао...

Састав је супер!!!!!!!!
Много ми се свиђа!!!
:)

Анониман је рекао...

Stvarno sam super. Hvala na pohvalama:) Namerno latinicom!

Анониман је рекао...

оно што сам тражио, хвала